 |
 |
||||
   |
Slobodno vremeStranu sa hobijima, ipak, ne započinjem ni muzikom, ni poezijom, već nečim što me je, neočekivano, zaokupilo u poslednje vreme, a to su Trachemys scripta elegans... Ili, što bi rekli, Crvenouhe (barske) kornjače.
Mikicu smo doneli kući, zajedno sa jednom teglicom sušenih račića, navodno, idealnom hranom za kornjaču. "Dajte joj dnevno dva-tri račića i to će joj biti sasvim dovoljno. " - rekli su u pet-shopu. Uskoro će se pokazati kako se ovo može smatrati, u najmanju ruku, zlostavljanjem životinja. Dobili smo i jednu teglicu Vita kombi kapi, koje bi trebalo da održavaju čvrstinu oklopa. Pošto ja, jel'te, pojma nisam imao o kornjačama, pa ni o barskim, u koju grupu spada ova čigra koju smo dobili, poslužio sam se velikim prijateljem Internetom, gde, hvala Svevišnjem, čovek može da nađe odgovor na svako svoje pitanje. Prvi sajt na koji sam naleteo je kornjace.com. Prva slika koju sam tamo našao je isti onakav bubreg u kome se kupao Mikica, samo što je ovde bio precrtan debelom crvenom linijom. "Ne, ovo nikako nije dobar smeštaj za vašu kornjaču", pisalo je. Kornjače vole da plivaju i treba im obezbediti adekvatan prostor. Sledeća stavka se odnosila na ishranu, gde sam naučio da ne postoje bonsai kornjače i da ova vrsta može da naraste 20-25 centimetara. Zatim su sledili saveti o veličini i proporcijama akvaterarijuma, odnosu površina vodenog i kopnenog dela, UV lampama itd. Polako sam shvatao da je ovo velika obaveza. Kako volim životinje, rešio sam da kornjači pružim najveći mogući komfor. Malo po malo, kornjača je sve više postajala deo porodice i svi smo je zavoleli. Paralelno s tim je rasla i želja da joj obezbedim bolje uslove života. U međuvremenu smo nabavili još jednu kornjaču. Iz onoga što sam pročitao na nekoliko sajtova koji se bave problematikom barskih kornjača, izveo sam svoje zaključke i prema njima i postupio. Pa evo:
Ova strana poslednji put je promenjena 14.05.2009. |
Negde u leto 2006. moja ćerka je dobila, a od koga bi, ako ne od dede i babe, jednu barsku kornjaču. Samo nam je prezentovana, bez bilo kakve najave. Ušao sam u sobu i primetio jedan (kako ga ja već zovem) plastični "bubreg", donekle napunjen vodom i sa imitacijom ostrvceta i plastičnom palmom. Unutra je nervozno prskalo nešto zeleno. Kornjača. Ekspresno je dobila ime Mikica, što se pokazalo kao dobro, pošto ni pod razno ne bih uspeo da odredim njen pol. Sa leve strane je i jedna od slika iz tog perioda.